Jeren

Jeren (kin. 野人) je legendarno stvorenje za koje se kaže da je još uvek neotkrivena vrsta hominida. Navodno živi u udaljenim planinskim šumskim područima provincije Hubej u Kini.

Svedoci govore kako je stvorenje pokriveno crvenkastom dlakom. Postoje svedoci koji kažu da ima belu dlaku. Procenjuje se da je visok 6-8 metara, ali neki tvrde da je viši od 10 metara. Kao i američki Bigfut, Jeren je navodno mirno i tiho stvorenje koje pobegne kada vidi ljude

Ogroman, obrastao u crvenu dlaku, urliče kroz oštre zube i vreba u zabitima Šenunđije, u kineskoj provinciji Hubej. Crveni stvor, opasno čudovište, strašni monstrum, nepoznata kreatura, misteriozno biće ili dlakavi bau-bau u kineskom izdanju?

Kinezi ga odavno zovu - Jeren (divljak). A potraga za njim traje duže od 20 godina, bezuspešno, iako je dosad "otkriveno više od 2.000 tragova njegovih nogu, ruku, vlasi, pa čak i krvi". 

Priče o Jerenu opet je podgrejala kineska štampa. List "Čajna dejli" piše da je crveni stvor opet viđen u gustim šumama Šenunđije. U poslednjih desetak godina o njemu je svedočilo 360 ljudi, navodi dnevnik.
"Pojavio se iznenada, onako ogroman, smrdljiv i crven, pripretio oštrim zubima i zamakao u gustiš", tvrde navodni svedoci, izjavljujući da je "to bio Jeren, misteriozno kinesko čudovište, visoko dva metra i teško... mnogo teško".

Jeren, koji po kazivanju očevidaca ispušta jake i neartikulisane krike, verovatno pripada grupi čovekolikih majmuna, što je teoretski moguće jer su u relativno izmenjenom okruženju ova bića mogla da pronađu način za preživljavanje, tvrdi kineski paleontolog Džou Đuosing, učesnik dve istraživačke ekspedicije koje su tragale za Jerenom u Šenunđiji.
Po pretpostavci kineskih naučnika na teritoriji nacionalnog parka Šenunđije živi najmanje dvadesetak takvih crvenih stvorenja.

Šenunđija se proteže na 3.250 kvadratnih kilometara. Iznad prašume nalazi se šest planinskih vrhova do 3.000 metara nadmorske visine. U gustim šumama živi više od 500 vrsti životinja, uključujući i retke zlatokose majmune, kratkorepe makakije i džinovske salamandere.
Zvaničnici provincije Hubej kažu da je dosad najmanje 12 naučnih ekspedicija, u kojima je učestvovalo i 110 kineskih akademika, zaranjalo u džungle Šenunđije. "Našli smo samo velike otiske stopala i guste pramenove crvenih dlaka, bez stvarnih dokaza da pripadaju Jerenu", kaže Džou.
"Pronalaženje Jerena omogućilo bi nam da bolje proniknemo u evoluciju čoveka", kaže pekinški naučnik Vang Đing, kojem je misterija o Jerenu postala hobi.

Jeren je, sudeći po dosadašnjim pričama, "bliski rođak himalajskog Jetija". "Za sada možemo samo reći da ovaj stvor ima crvenu dlaku, da hoda uspravno i da ispušta snažne krike", veli Vang.

Fascinirani mitom o strašnom snežnom stvoru - Velikom Stopalu, američkom Jetiju, Kinezi su brzo prihvatili mogućnost da i u njihovoj zemlji postoji slično čudovište, objašnjavaju neki naučnici.

Kraken

Kraken je morsko čudovište iz legendi. Tvrdi se da se pojavljivalo na severu, kod Irske i drugih zemalja na severu. To je ponekad bila kolosalna lignja, a ponekad je to bila ogromna hobotnica. Kraken je bio dug (sa kracima) od 23 metra do 63 metara. Nalazio se u dubokim vodama noću, a danju je ponekad odlazio na površinu. Moreplovci su ga se plašili jer je Kraken, prema legendi, potapao brodove.

Kraken se pojavljivao u skoro svim ostalim primorskim kulturama. Na Karibima se nazivao se Lusca. Lusca je ponekad bila opisana kao zmaj sa mnogo glava. Rimljanii su ga nazivali Polip. Čak je i Rimski istoričar Plinije, koji je najubedljivije opisao propast Pompeje, napisao je otprilike ovo: „Nijedna životinja u vodi ne smrdi tako strašno i ne ubija čoveka na okrutniji način od polipa. Ako napadne brodolomnike ili ronioce, priljubi se čvrsto uz njih svojim brojnim sisaljkama i vuče ih u dubinu.“

Najveća poznata lignja je bila duga 18 metara, a neki kažu da je bila duga 22 metara, imala je prečnik sisaljki 20 centimetara. Na koži ulovljenih kitova pronađeni su ožiljci sisaljki koje su imale pola metra u prečniku što govori o lignjama dugim i do 48 metara.

„Agua Mala“ u prevodu sa španskog znači „loše vode“. Tako su Španci u novom veku nazivali vode gde su bile jake oluje i gde su se „pojavljivali“ Krakeni. Španci su možda viđali džinovske i kolosalne lignje na površini okeana. Onda je počelo da se priča kako su ta stvorenja potapala brodove, a to je bio izgovor za lošu plovidbu ili brodolom.